Krađa goriva u voznom parku: Kako da je otkrijete i sprečite sondama i GPS praćenjem

Kako se gorivo krade u voznom parku

Načini se razlikuju od firme do firme, ali se u stručnim izvorima o upravljanju flotama stalno ponavlja nekoliko obrazaca. Korisno je da ih poznajete, jer od toga zavisi koji će vam podatak najviše pomoći.

Sifoniranje iz rezervoara

Najpoznatiji oblik je sifoniranje goriva crevom iz parkiranog vozila. Najčešće se dešava noću, na odmorištima, parkinzima i nenadgledanim lokacijama. Posebno je izloženo gorivo u kamionima i u građevinskim i poljoprivrednim mašinama, čiji je rezervoar često lako dostupan, a mašina satima stoji na terenu bez nadzora. Krađu može da izvrši neko spolja, ali i neko ko ima pristup vozilu.

Lažna točenja i zloupotreba kartica

Drugi obrazac vezan je za samo točenje. Vozač natoči gorivo za drugo vozilo ili u kanister, a račun se vodi na službeno vozilo. Račun izgleda uredno, ali gorivo nikada nije stiglo u rezervoar službenog vozila. Slično važi za zloupotrebu goriva plaćenog karticom ili uvećane račune za točenje. Ovde je najkorisnije poređenje: koliko je točeno, koliko rezervoar može da primi i koliko se nivo goriva stvarno povećao.

Privatna upotreba i skrivene posude

Treći obrazac je sitniji i zato teži za otkrivanje. Gorivo se uzima u manjim količinama tokom vremena, ili se koristi službeno vozilo za privatne vožnje. Zabeleženi su i slučajevi sa skrivenim posudama koje se ubace u rezervoar tokom točenja, tako da senzor ne vidi svo gorivo koje je nestalo. Svaki ovaj obrazac ostavlja bar neki trag u podacima, ali samo ako se podaci uopšte prikupljaju.

Zašto je krađu goriva teško uočiti bez merenja

Većina vozila ima ugrađen plovak koji pokazuje nivo goriva na instrument tabli. Plovak je namenjen vozaču, da zna kada da stane na pumpu, a ne kontroli flote. Prema opisima proizvođača telematskih sistema, njegovo očitavanje je približno, sa greškom koja može da ide i do 10-20 %. Frotcom u svom materijalu navodi da fabrički ugrađeni senzori uglavnom nisu dovoljno precizni da uhvate promene od 2-5 %.

Posledica je jednostavna. Ako se iz rezervoara izvuče nekoliko litara, plovak će to jedva registrovati, a vi nećete imati nikakav zapis o tome kada se to desilo. Ostaje vam samo ukupna potrošnja na kraju meseca, u kojoj se krađa meša sa stilom vožnje, opterećenjem, terenom i zastojima. Bez preciznog merenja nivoa goriva teško je razlikovati višu potrošnju od gubitka.

Kako sonda za gorivo otkriva krađu

Kako sonda za gorivo radi

Sonda za merenje goriva se ugrađuje u rezervoar i meri visinu goriva mnogo preciznije od fabričkog plovka. Postoji više tehnologija. U kapacitivnoj sondi gorivo se nalazi između dve cevi, pa promena nivoa menja električni kapacitet koji se zatim pretvara u visinu goriva. Ultrazvučni senzor se postavlja spolja na dno rezervoara i meri vreme koje je ultrazvučnom impulsu potrebno da se vrati od površine goriva. Prema Navixy dokumentaciji, oba tipa imaju grešku od svega 1-2 %, ali zahtevaju pažljivu ugradnju i podešavanje prema obliku rezervoara.

Sonda sama po sebi samo meri. Podatak postaje koristan tek kada se pošalje do GPS uređaja i dalje u softver, gde se beleži u vremenu i povezuje sa lokacijom vozila. Kada sistem u kratkom periodu vidi nagli pad nivoa, može da pošalje obaveštenje da je došlo do mogućeg odliva goriva. To je osnova svakog sistema za otkrivanje krađe.

Šta nudi sonda iz Galeb GPS ponude

Prema opisu na stranici sondi za merenje nivoa goriva, sonda precizno meri nivo goriva i beleži sve promene u rezervoaru, kako ovlašćene (točenje, potrošnja), tako i neovlašćene. Osetljivost senzora je 1 %. Sa GPS uređajem komunicira preko RS232 porta ili bežično.

Iz podataka sa sonde sistem prikazuje:

• grafik potrošnje sa svim promenama nivoa goriva,
• prosečnu potrošnju po relaciji,
• obaveštenje o naglim promenama nivoa u rezervoaru, sa kratkom internet adresom koja otvara prikaz događaja na mapi.

Poslednja stavka je praktično najvažnija. Kada stigne obaveštenje, ne dobijate samo informaciju da je gorivo palo, već i gde se vozilo nalazilo kada se to desilo. To je razlika između sumnje i podatka o kome možete da razgovarate sa vozačem.

Znaci upozorenja koje vredi pratiti

Kada imate podatke sa sonde, krađa i nepravilnosti obično se vide kroz nekoliko jasnih signala. Stručni izvori o upravljanju flotama navode sledeće:

• Pad nivoa goriva dok vozilo stoji, posebno noću ili van radnog vremena. Vozilo koje miruje troši vrlo malo goriva ili nimalo, pa je ovo najjasniji signal.
• Nagli pad u kratkom vremenu. Potrošnja tokom vožnje je postepena, a odliv je nagao. Na grafiku se vidi kao stepenica.
• Točenje koje ne odgovara povećanju nivoa. Ako je u evidenciji točeno više litara nego što je nivo u rezervoaru porastao, razliku treba objasniti.
• Točenje veće od kapaciteta rezervoara.
• Potrošnja koja odstupa od istorije samog vozila. Najbolja referenca za vozilo je njegova sopstvena prosečna potrošnja, a ne tuđa tabela.
• Neplanirana zaustavljanja i skretanja sa rute u kombinaciji sa promenom nivoa goriva.

Nijedan od ovih signala sam po sebi nije dokaz. Pad nivoa može da izazove nagib terena ili kvar, a odstupanje u potrošnji hladno vreme ili teže opterećenje. Zato se podaci uvek ukrštaju: nivo goriva, lokacija, vreme i vozač.

Šta GPS praćenje dodaje sondi

Sonda odgovara na pitanje koliko goriva ima u rezervoaru. GPS praćenje odgovara na pitanje gde je vozilo bilo, koliko je stajalo i kako se vozilo. Zajedno daju celu sliku.

Prema opisu na stranici GPS satelitskog praćenja vozila, sistem omogućava praćenje vozila u realnom vremenu, uključujući praćenje nivoa goriva kako u realnom vremenu, tako i za protekli period, kao i slanje obaveštenja o različitim statusima vozila i izveštaja na e-poštu korisnika. U ORIS softveru možete da pregledate izveštaje o pređenom putu, periodima stajanja i prekoračenjima brzine za sva vozila, grupu ili jedno vozilo.

U FMS softveru za upravljanje voznim parkom pominju se praćenje potrošnje goriva i ponašanja vozača, evidencija sipanja goriva i automatsko izveštavanje i alarmiranje. Iz toga u praksi dobijate nekoliko odgovora:

• da li je pad nivoa goriva usledio dok je vozilo stajalo na mestu gde ne bi trebalo da stoji,
• da li je vozilo skrenulo sa rute pre ili posle točenja,
• da li potrošnja po relaciji odstupa od uobičajene,
• da li se problem ponavlja na istom vozilu, istoj relaciji ili kod istog vozača.

Podacima možete da pristupate i sa telefona preko Android aplikacije Galeb ORIS 11, što je korisno kada vozila rade na terenu, a Vi niste za računarom.

Šta sonda ne rešava sama

Iskreno je važno reći i šta sonda ne može. Ona ne sprečava krađu u fizičkom smislu, već je beleži i prijavljuje. Rezervoar ostaje dostupan onome ko ima pristup vozilu. Postoji i nekoliko ograničenja koja treba imati u vidu:

• Skrivene posude i sitne količine. Ako se gorivo uzima u malim količinama ili se u rezervoar ubaci posuda, promena nivoa može biti manja od praga obaveštenja. Takve gubitke otkriva tek praćenje potrošnje tokom nedelja i meseci.
• Lažni alarmi. Nagib terena, ljuljanje goriva u rezervoaru pri vožnji i kvar mogu da izgledaju kao odliv. Dobar sistem filtrira kolebanja i dozvoljava podešavanje praga.
• Ljudski faktor. Podatak o krađi nema vrednost ako niko ne reaguje na obaveštenje.

Zato sonda i GPS nisu zamena za pravila u firmi, već alat koji ta pravila čini proverljivim. Stručni izvori naglašavaju da nijedan signal sam ne otkriva sve, pa se najbolji rezultati dobijaju ukrštanjem više izvora podataka.

Kako organizovati kontrolu goriva u firmi

Evo redosleda koji možete da primenite, bez obzira na veličinu voznog parka.

1. Odredite polaznu tačku. Za svako vozilo zabeležite uobičajenu potrošnju u normalnim uslovima. Svako odstupanje kasnije poredićete sa tim, a ne sa tuđim brojkama.
2. Ugradite sonde na vozila gde je gubitak najverovatniji. To su obično vozila sa velikim rezervoarom, mašine koje rade na terenu i vozila koja noću ostaju van firme.
3. Podesite obaveštenja. Odlučite ko prima obaveštenje o naglom padu nivoa goriva i u kom roku mora da reaguje.
4. Uporedite točenja sa podacima sonde. Svako točenje iz evidencije treba da se poklapa sa povećanjem nivoa u rezervoaru.
5. Pregledajte izveštaje redovno. Jednom nedeljno pogledajte vozila sa najvećim odstupanjem potrošnje, pa tek onda tražite uzrok.
6. Napišite jasno pravilo o gorivu. Vozači treba da znaju da se nivo goriva meri i evidentira, i šta se dešava kada se pojavi neobjašnjiv pad.
7. Proverite uređaje. Sonda, kabl i GPS uređaj moraju da rade ispravno. O tome kako izgleda održavanje opreme na terenu pisali smo u tekstu servis GPS uređaja na terenu.

Na kojim vozilima sonda ima najviše smisla

Sonde se koriste u kamionima, građevinskim mašinama,  poljoprivrednim mašinama i dostavnim vozilima. Razlog je praktičan.

• Kamioni prelaze velike razdaljine, često noće van baze i imaju velike rezervoare, pa je i potencijalni gubitak veći. Uz sonde, kamionima je korisna i kontrola vožnje, o čemu pišemo u tekstu o tahografima za kamione.
• Građevinske i poljoprivredne mašine rade na terenu bez stalnog nadzora, a potrošnja se kod njih mnogo teže proverava, jer se ne meri samo u kilometrima, već i u satima rada.
• Dostavna vozila imaju mnogo kratkih zaustavljanja, pa je važno da se jasno razdvoji uobičajeno stajanje od neplaniranog.

Ako vam je cilj opštije unapređenje poslovanja uz GPS praćenje, pogledajte i tekst o tome kako GPS praćenje vozila može da unapredi Vaše poslovanje.